#
At 16. mart 2009 11:45:02, Gost kod grofice na veceri
Često to spominjem: Uvek ostane jedan deo ljubavi, jer inače je nije ni bilo. Šteta što niste uspeli ranije da se suočite... znam, znam, nekada je naprosto potrebno vreme...
Ja sam u mladosti, umesto druga imao drugaricu "za raskide"... Opili bi se kada je neko od nas dvoje bio "u patnji" i pričali, pričali do besvesti... tada je to pomagalo.
#
At 16. mart 2009 13:23:20, lakiyu
Raskinuti vezu uvek ostaje tesko i jednom i drugom, ali je i zivot jedan.
Zato donosimo odluke bez kajanja
#
At 16. mart 2009 14:23:04, marija@
goste, da, nama je trebalo vreme, da prekine ono sto nas dvoje nismo mogli a verovatno ni zeleli... one step at the time, sto bi rekli braca englezi.., operacija je uspela, pacijent.. kako ono bese..........
ja sam se cula sa no.2, inace nisam tip koji ce sad da zove prijatelje i da im kuka preko telefona, to mije fuj, evo ovo pisanje ovde mi je ventil...
cula sam se sa mojima juce i rekla im za razvoj situacije, ali opet nisam mogla da pokazem kako se zaista osecam, sta s tim, samo bi njima bilo gore.. neka..
a ja kako cu, stvarno ne znam...............
laki - odluke bez kajanja... kajanja... nisam sigurna da znam sta to znaci jer, kad das sve od sebe sto si mogao, onda nekako nema kajanja.. sto ne znaci da nema bola.
pozdravljam vas i hvala na vremenu i nekoj reci...........
xx
ps. e da, sto se dzona tice, pa culi smo se prosle nedelje, ali, meni se toliko toga izdesavalo za ovaj vikend da sam.. jbg.. resila da pustim to..
pisala sam mu mejl pa nisam poslala jer zvuci kao oprostajni.. i totalno je bzvz.. ali pustam to.. onako, od toga nemam ama bas nikakva ocekivanja.. bilo je lepo dok je trajalo.. ako se nastavi, pa, znacice nesto.. ako ne, opet dobro.. (da ll ce neko da razume sta je ovde pisac itd...)
#
At 16. mart 2009 19:26:01, slayayu
Mnogo raskrsnica, a ti samo jedna. i svakim putem se negde stize. gost je delimicno upravu, ne znam sto bi skodilo da se napijes s prijateljicom, moze i bez kukanja.
#
At 16. mart 2009 19:49:42, kamenicvet
da to niste uradili, nikada ne bi znala..ovako saznaćeš, sve će se iskristalisati i biće jasnija situacija, jasnija će biti i osećanja. Da se sve moglo završiti bez emocija, očigledno nije bilo moguće, i dobro da je tako, ono što je bilo vredelo je, a ti sada , samo napred
#
At 16. mart 2009 20:33:50, anagarika
Jedna od istinski najtragicnijih situacija je kada se nadjemo nad rusevinama sopstvene veze, da ne kazem ljubavi. Jos ako pri tome ostanemo duze od partnera u emocijama tragedija postaje skoro nesnosna. Sve u svemu, nekada sam emocije prezivljavao godinama a danas ih korigujem kroz par sati. Neko ce ti reci, to je dobro iskustvo, ali za mene je iskustvo nista drugo do glupavo ime koje dajemo svojim pogresnim zabludama : )) Zato mi je danas tesko kada se rastanem i na dva sata od devojke koju sam nedavno upoznao ali rastanak od osobe koju poznajem citav zivot mi je prihvatljiv.
#
At 17. mart 2009 0:59:05, dvevijuge
2m, mislio sam da si već prošla kroz raskid, jer dve godine niste zajedno, pa me sad malo bune neke stvari kao kad sad shvataš da je to kraj,
tj kad je popizdeo na tvoju priču o J.
a htela si da time staviš tačku na brak;
#
At 17. mart 2009 10:40:19, cingarelo
Najmanje što mogu napisati je da mi je žao ... mada, ko zna zašto je to dobro. U poslednje vreme tj. od kada ja čitam tovje blogove ... moram priznati da se to nije ni moglo nazvati brakom, bar ne onakvim kakvim ga ja tretiram. Ali to je samo moje mišljenje. Znaš da i ja prolazim već dugo kroz sličnu situaciju i da je i moj brak došao do ponora, mada on traje baksuznih 13 godina, a komplikovanije je zato što imamo klinca ... Ne bih moju tugu da uplićem u tvoju ... Svi oni koji su ovde ostavili komentar su u pravu, i svi ti žele da brzo ozdraviš ... samo, treba se napiti, onako muški, iako sledećeg jutra ništa neće biti drugačije, sem mamurluka naravno ...
#
At 18. mart 2009 10:06:01, marija@
sladjo - ne bi skodilo osim sto ni jedna drugarica koju ovde imam ne pije :o))
a ima, nazalost, i slepih puteva..
kameni cvete - to je tacno..
anagarika - kazu psiholozi da je posle smrti nekog dragog najstresnija situacija upravo razvod..
2v - zar nisi cuo da ljudi kazu da nada umire poslednja?...
btw - bez obzira sto se odselio pre dve godine, poceli smo ponovo da se priblizavamo, koliko toliko, trebalo je i da se ponovo doseli kod mene, ali su ga zadrzali na poslu ipak, i tako se to nije desilo, a sad je i sve drugo propalo..
ne znam zasto te cudi da mi nije svejedno..
u mom idealnom svetu, nas dvoje bi bili srecni, to sam zelela sve ove godine, verovao ili ne.....
cingarelo - nas brak nikad i nije bio klasican.. kako bi i mogao pored mene ovakve.. ali veruj mi da na pocetku, on je bio takodje na ovoj strani, a ja vise na njegovoj sadasnjoj .. no uloge su se okrenule tokom godina.. jbg.
e da, 2v, mislim da on nije po*****o na pricu o J.
vec na cinjenicu da ja nastavljam putem koji sam sebi zacrtala, a s druge strane ne priblizavam se onome sto je bila njegova zelja.
cenim da je tu, otprilike, izbio kurslus.
pozdravljam vas puno i zahvaljujem.......
#
At 18. mart 2009 10:39:21, kojak
Znaš onu: "posle boja svi su generali".
Već sam rekao da je jako teško iz fragmenata spojiti tako složenu celinu i ući u psihu dvoje ljudi pa otud objektivno sagledati problem i doneti bilo kakav sud.
I uopšte, nezahvalno je donositi bilo kakave sudove o tako osetljivim stvarim pa ne zameri što ću nastojati da to izbegnem, kao i do sada, te sve što ću reći se odnosi na moje razumevanje teksta i ništa više od toga.
Objektivne ocene ugalvnom ne mogu ni sami akteri da donesu, jer gledaju svojim očima.
Ako bih sudio na osnovu ovoga što sam čitao, bojim se da kod vas, od samog početka, nije zaživelo ono MI, oko koga se oboje okupljate, koje vas onda vodi kroz život i jasno usmerava jedno na drugo i braneći ga, branite sami sebe i zajedničko postojanje.
Takve zajednice, kao što bila vaša, naravno postoje i neodoljivo podsećaju na odnos cimera, koji se kapiraju po nekim pitanjima maksimalno i dele neke tajne i sarađuju, ali nikada ne mogu da izgrade bliskost (makar bili različitog pola) kakvu grade dvoje ljudi koji ulaze u vezu.
Nekako mi sve, kad sagledavam celinu, liči na dve jedinke, koje su eto, baš tako u nekim stavrima se kapirale, ali ipak ostali dve jedinke do kraja, kooo zna zbog čega.
Verpovatno da svako od vas dvoje ima svoj odgovor.
Pošto je svaka zajednica, kao i svaki pojedinac, entitet za sebe, nema nikakve šanse da bilo ko zauzme njegovo mesto u tvom, niti tvoje mesto u njegovom srcu.
Lično mi se dopada (ako je već do toga moralo doći), što je sve tako dostojanstveno i razumno.
Nadam se da će tako i ostati do kraja, a ako je to neka uteha, mnogo je onih koji to nikako ne mogu.
Sve u svemu - mislim da si ti dovoljno jaka da sve to izneseš i da ćeš naći najbolje rešenje, i to ti i želim, to znaš! :o)
#
At 18. mart 2009 15:39:32, marija@
znam, kodzak
- nego tesko je 11 godina pretociti u par recenica..
pogotovo sto sam sklona da ovde pisem samo o svojim greskama, nekako, njegove ne bih da spominjem.. mislim da je na njemu da se u vezi toga preispituje, ako bude zeleo..
inace nema sta vise da trazim neko resenje, samo da nadjem nacin kako da najbolje prezivim sve ovo, i ono sto dolazi.
kazu ljudi (u poslednje vreme to cesto cujem) da sam jaka, jbt, nikad nisam mislila da je to neka moja vrlina .. znam samo da ziv covek svasta prezivi, a granica bola koji moze da podnese je ocigledno vrlo rastegljiva kategorija, kojoj je kraj u - samoubistvu valjda.. ??
pozdravljam te
#
At 18. mart 2009 20:53:27, Lanna
Samo da te pozdravim. Stvarno ne bih znala sta da ti kazem na sve ovo sem da je tesko, jako tesko. No, sve prolazi pa ce proci i ovo. Samo hrabro napred.
#
At 18. mart 2009 21:13:12, Morticia
Ne znam ni ja šta da kažem, osim... ne znam... bilo je teško i čitati, glavu gore.
#
At 19. mart 2009 1:00:41, dvevijuge
2m, pa sad nam nisi rekla ko je prvi otvorio kutiju, ali iz tvojih zadnji postova se vidi da si dosta brčkala po njoj, pa je i razlaz je sasvim prirodna reakcija na to;
znam da te strašno boli, ali da nisi bila spremna za nešto novo, ne bi se igrala sa kutijom
#
At 24. mart 2009 0:45:21, dvevijuge
srećo, vreme je da progovoriš šta ima,
6-ti dan kako ćutiš, to ne liči na tebe
#
At 28. mart 2009 13:58:14, dvevijuge
10-ti dan;
2m, ti baš umeš da se ućutiš
#
At 28. mart 2009 19:34:44, kojak
Makar samo da se javiš, onako reč-dve.
#
At 30. mart 2009 20:21:38, marija@
tu sam.. s vremena na vreme.. otvorim.. zatvorim.. ne mogu da pisem.. doci ce.. pozdravljam vas... zahvaljujem. stvarno.
m
#
At 1. april 2009 2:54:19, my sweetheart, the drunk
uh.
take care.
#
At 3. april 2009 1:24:07, dvevijuge
2m, zašto samo jedno m, da nije drugo otišlo sa njim?
#
At 7. april 2009 0:39:42, dvevijuge
2m, prijateljski pozdrav i nadam se da te rane manje bole
#
At 7. april 2009 10:21:34, marija@
sweethard, 2v, hvala na lepim zeljama..
probala da napisem par redova pre neki dan, stoji mi u draftu, stvarno nisam sigurna da je za objavljivanje..
jutra su mi najgora.. ne znam kako ni zasto, do uvece dan prekrije tugu koliko toliko.. ali jutro je uvek nanovo ogoli..
stvarno mrzim da budem nesto pateticna.. ajd probacu da napisem par reci.. ako stignem.. u petak putujem ..
xxx....
preslušavam Sounds of the universe...DM- Hole to feed....mislim o tebi, sebi i o štošta ..."is another hole to feed...."
#
At 16. mart 2009 11:45:02, Gost kod grofice na veceri
Često to spominjem: Uvek ostane jedan deo ljubavi, jer inače je nije ni bilo. Šteta što niste uspeli ranije da se suočite... znam, znam, nekada je naprosto potrebno vreme...
Ja sam u mladosti, umesto druga imao drugaricu "za raskide"... Opili bi se kada je neko od nas dvoje bio "u patnji" i pričali, pričali do besvesti... tada je to pomagalo.
#
At 16. mart 2009 13:23:20, lakiyu
Raskinuti vezu uvek ostaje tesko i jednom i drugom, ali je i zivot jedan.
Zato donosimo odluke bez kajanja
#
At 16. mart 2009 14:23:04, marija@
goste, da, nama je trebalo vreme, da prekine ono sto nas dvoje nismo mogli a verovatno ni zeleli... one step at the time, sto bi rekli braca englezi.., operacija je uspela, pacijent.. kako ono bese..........
ja sam se cula sa no.2, inace nisam tip koji ce sad da zove prijatelje i da im kuka preko telefona, to mije fuj, evo ovo pisanje ovde mi je ventil...
cula sam se sa mojima juce i rekla im za razvoj situacije, ali opet nisam mogla da pokazem kako se zaista osecam, sta s tim, samo bi njima bilo gore.. neka..
a ja kako cu, stvarno ne znam...............
laki - odluke bez kajanja... kajanja... nisam sigurna da znam sta to znaci jer, kad das sve od sebe sto si mogao, onda nekako nema kajanja.. sto ne znaci da nema bola.
pozdravljam vas i hvala na vremenu i nekoj reci...........
xx
ps. e da, sto se dzona tice, pa culi smo se prosle nedelje, ali, meni se toliko toga izdesavalo za ovaj vikend da sam.. jbg.. resila da pustim to..
pisala sam mu mejl pa nisam poslala jer zvuci kao oprostajni.. i totalno je bzvz.. ali pustam to.. onako, od toga nemam ama bas nikakva ocekivanja.. bilo je lepo dok je trajalo.. ako se nastavi, pa, znacice nesto.. ako ne, opet dobro.. (da ll ce neko da razume sta je ovde pisac itd...)
#
At 16. mart 2009 19:26:01, slayayu
Mnogo raskrsnica, a ti samo jedna. i svakim putem se negde stize. gost je delimicno upravu, ne znam sto bi skodilo da se napijes s prijateljicom, moze i bez kukanja.
#
At 16. mart 2009 19:49:42, kamenicvet
da to niste uradili, nikada ne bi znala..ovako saznaćeš, sve će se iskristalisati i biće jasnija situacija, jasnija će biti i osećanja. Da se sve moglo završiti bez emocija, očigledno nije bilo moguće, i dobro da je tako, ono što je bilo vredelo je, a ti sada , samo napred
#
At 16. mart 2009 20:33:50, anagarika
Jedna od istinski najtragicnijih situacija je kada se nadjemo nad rusevinama sopstvene veze, da ne kazem ljubavi. Jos ako pri tome ostanemo duze od partnera u emocijama tragedija postaje skoro nesnosna. Sve u svemu, nekada sam emocije prezivljavao godinama a danas ih korigujem kroz par sati. Neko ce ti reci, to je dobro iskustvo, ali za mene je iskustvo nista drugo do glupavo ime koje dajemo svojim pogresnim zabludama : )) Zato mi je danas tesko kada se rastanem i na dva sata od devojke koju sam nedavno upoznao ali rastanak od osobe koju poznajem citav zivot mi je prihvatljiv.
#
At 17. mart 2009 0:59:05, dvevijuge
2m, mislio sam da si već prošla kroz raskid, jer dve godine niste zajedno, pa me sad malo bune neke stvari kao kad sad shvataš da je to kraj,
tj kad je popizdeo na tvoju priču o J.
a htela si da time staviš tačku na brak;
#
At 17. mart 2009 10:40:19, cingarelo
Najmanje što mogu napisati je da mi je žao ... mada, ko zna zašto je to dobro. U poslednje vreme tj. od kada ja čitam tovje blogove ... moram priznati da se to nije ni moglo nazvati brakom, bar ne onakvim kakvim ga ja tretiram. Ali to je samo moje mišljenje. Znaš da i ja prolazim već dugo kroz sličnu situaciju i da je i moj brak došao do ponora, mada on traje baksuznih 13 godina, a komplikovanije je zato što imamo klinca ... Ne bih moju tugu da uplićem u tvoju ... Svi oni koji su ovde ostavili komentar su u pravu, i svi ti žele da brzo ozdraviš ... samo, treba se napiti, onako muški, iako sledećeg jutra ništa neće biti drugačije, sem mamurluka naravno ...
#
At 18. mart 2009 10:06:01, marija@
sladjo - ne bi skodilo osim sto ni jedna drugarica koju ovde imam ne pije :o))
a ima, nazalost, i slepih puteva..
kameni cvete - to je tacno..
anagarika - kazu psiholozi da je posle smrti nekog dragog najstresnija situacija upravo razvod..
2v - zar nisi cuo da ljudi kazu da nada umire poslednja?...
btw - bez obzira sto se odselio pre dve godine, poceli smo ponovo da se priblizavamo, koliko toliko, trebalo je i da se ponovo doseli kod mene, ali su ga zadrzali na poslu ipak, i tako se to nije desilo, a sad je i sve drugo propalo..
ne znam zasto te cudi da mi nije svejedno..
u mom idealnom svetu, nas dvoje bi bili srecni, to sam zelela sve ove godine, verovao ili ne.....
cingarelo - nas brak nikad i nije bio klasican.. kako bi i mogao pored mene ovakve.. ali veruj mi da na pocetku, on je bio takodje na ovoj strani, a ja vise na njegovoj sadasnjoj .. no uloge su se okrenule tokom godina.. jbg.
e da, 2v, mislim da on nije po*****o na pricu o J.
vec na cinjenicu da ja nastavljam putem koji sam sebi zacrtala, a s druge strane ne priblizavam se onome sto je bila njegova zelja.
cenim da je tu, otprilike, izbio kurslus.
pozdravljam vas puno i zahvaljujem.......
#
At 18. mart 2009 10:39:21, kojak
Znaš onu: "posle boja svi su generali".
Već sam rekao da je jako teško iz fragmenata spojiti tako složenu celinu i ući u psihu dvoje ljudi pa otud objektivno sagledati problem i doneti bilo kakav sud.
I uopšte, nezahvalno je donositi bilo kakave sudove o tako osetljivim stvarim pa ne zameri što ću nastojati da to izbegnem, kao i do sada, te sve što ću reći se odnosi na moje razumevanje teksta i ništa više od toga.
Objektivne ocene ugalvnom ne mogu ni sami akteri da donesu, jer gledaju svojim očima.
Ako bih sudio na osnovu ovoga što sam čitao, bojim se da kod vas, od samog početka, nije zaživelo ono MI, oko koga se oboje okupljate, koje vas onda vodi kroz život i jasno usmerava jedno na drugo i braneći ga, branite sami sebe i zajedničko postojanje.
Takve zajednice, kao što bila vaša, naravno postoje i neodoljivo podsećaju na odnos cimera, koji se kapiraju po nekim pitanjima maksimalno i dele neke tajne i sarađuju, ali nikada ne mogu da izgrade bliskost (makar bili različitog pola) kakvu grade dvoje ljudi koji ulaze u vezu.
Nekako mi sve, kad sagledavam celinu, liči na dve jedinke, koje su eto, baš tako u nekim stavrima se kapirale, ali ipak ostali dve jedinke do kraja, kooo zna zbog čega.
Verpovatno da svako od vas dvoje ima svoj odgovor.
Pošto je svaka zajednica, kao i svaki pojedinac, entitet za sebe, nema nikakve šanse da bilo ko zauzme njegovo mesto u tvom, niti tvoje mesto u njegovom srcu.
Lično mi se dopada (ako je već do toga moralo doći), što je sve tako dostojanstveno i razumno.
Nadam se da će tako i ostati do kraja, a ako je to neka uteha, mnogo je onih koji to nikako ne mogu.
Sve u svemu - mislim da si ti dovoljno jaka da sve to izneseš i da ćeš naći najbolje rešenje, i to ti i želim, to znaš! :o)
#
At 18. mart 2009 15:39:32, marija@
znam, kodzak
pogotovo sto sam sklona da ovde pisem samo o svojim greskama, nekako, njegove ne bih da spominjem.. mislim da je na njemu da se u vezi toga preispituje, ako bude zeleo..
inace nema sta vise da trazim neko resenje, samo da nadjem nacin kako da najbolje prezivim sve ovo, i ono sto dolazi.
kazu ljudi (u poslednje vreme to cesto cujem) da sam jaka, jbt, nikad nisam mislila da je to neka moja vrlina .. znam samo da ziv covek svasta prezivi, a granica bola koji moze da podnese je ocigledno vrlo rastegljiva kategorija, kojoj je kraj u - samoubistvu valjda.. ??
pozdravljam te
#
At 18. mart 2009 20:53:27, Lanna
Samo da te pozdravim. Stvarno ne bih znala sta da ti kazem na sve ovo sem da je tesko, jako tesko. No, sve prolazi pa ce proci i ovo. Samo hrabro napred.
#
At 18. mart 2009 21:13:12, Morticia
Ne znam ni ja šta da kažem, osim... ne znam... bilo je teško i čitati, glavu gore.
#
At 19. mart 2009 1:00:41, dvevijuge
2m, pa sad nam nisi rekla ko je prvi otvorio kutiju, ali iz tvojih zadnji postova se vidi da si dosta brčkala po njoj, pa je i razlaz je sasvim prirodna reakcija na to;
znam da te strašno boli, ali da nisi bila spremna za nešto novo, ne bi se igrala sa kutijom
#
At 24. mart 2009 0:45:21, dvevijuge
srećo, vreme je da progovoriš šta ima,
6-ti dan kako ćutiš, to ne liči na tebe
#
At 28. mart 2009 13:58:14, dvevijuge
10-ti dan;
2m, ti baš umeš da se ućutiš
#
At 28. mart 2009 19:34:44, kojak
Makar samo da se javiš, onako reč-dve.
#
At 30. mart 2009 20:21:38, marija@
tu sam.. s vremena na vreme.. otvorim.. zatvorim.. ne mogu da pisem.. doci ce.. pozdravljam vas... zahvaljujem. stvarno.
m
#
At 1. april 2009 2:54:19, my sweetheart, the drunk
uh.
take care.
#
At 3. april 2009 1:24:07, dvevijuge
2m, zašto samo jedno m, da nije drugo otišlo sa njim?
#
At 7. april 2009 0:39:42, dvevijuge
2m, prijateljski pozdrav i nadam se da te rane manje bole
#
At 7. april 2009 10:21:34, marija@
sweethard, 2v, hvala na lepim zeljama..
probala da napisem par redova pre neki dan, stoji mi u draftu, stvarno nisam sigurna da je za objavljivanje..
jutra su mi najgora.. ne znam kako ni zasto, do uvece dan prekrije tugu koliko toliko.. ali jutro je uvek nanovo ogoli..
stvarno mrzim da budem nesto pateticna.. ajd probacu da napisem par reci.. ako stignem.. u petak putujem ..